Hleb

Kaže mi danas kolega, “Zamisli Prile, u mene rođaka kupila 3 metra brašna, da joj se nađe”! Misliš drva, rekoh ja? Ma ne brašna, kaže da ne nestane slučajno. Auuuu, pa šta će joj 300kg brašna, mi toliko ne potrošimo u restoranu usred sezone! Pa prodavnice nikad punije, dobro možda će biti malo problema sa svežim voćem i povrćem, ali belog ima koliko hoćeš! Kada sam malo došao sebi, pomislih slatko se smejući “E neka je kupila, baš da vidim gde će da nađe kvasac!” Ja je sigurno neću uputiti na baka Katicu! Pa šta da radimo, upita me kolega, kako da joj pomognemo? Jbg, rođaka mi je da joj se ne zameram! Njoj da pomognem, ne pada mi na pamet, neka se sama snalazi. Ajde Prile molim te, častim pivu kada ovo prođe. Dobro, ali samo zbog tebe i nas “normalnih” koji smo kupili simboličnih 50-100kg belog! Pravićemo i duplu meru ako treba, ima se kvasca, može se! Kecelje na sebe i pravac kuhinja!
Idemo lagano. Ja ću danas malo da eksperimentišem, pa ću praviti čak dve duple mere! Jedna će biti od čistog belog brašna, a druga 50% ražanog i /50% belog. Za osnovni recept nam treba: 500g brašna, 20g kvasca, 60ml ulja, 250ml vode, kašičica šećera i kašika soli.
Ako nemate tupperware posudu za dizanje testa, (razmislite da je nabavite obavezno) onda u bilo kakvu posudu sipajte brašno i so, a u drugoj posudi razmutite kvasac u delu od onih 500ml mlake vode.
Klasika, napravite udubljenje u brašnu i dodajte vodu sa kvascem, pa potom ulje. Krenite da mešate i dodajte polako ostatak vode. Nastavite sa mešanjem dok testo ne prestane da Vam se lepi za ruku. Imajte uvek sa strane dodatnu količinu vode i brašna za svaki slučaj.
Pospite brašna po radnoj površini, prebacite testo i krenite sa fizikalijom! Ja se u ovim trenucima setim Jagodinke Simonović, pa mi 10-ak minuta koliko mesim, proleti za čas! Čak mi se desilo par puta da sam previše umesio testo!
Eh Jagodinka, Jagodinka… Sad mi je jasno zašto uvek radim duplu meru!
Oblikujte testo u loptu, nauljite posudu i prekrijte folijom ili krpom. Ostavite na toplom mestu oko sat vremena, ili dok se bar ne udvostruči.


I posle nešto više od sat vremena, testo je spremno. Pripremite pleh, stavite papir za pečenje, pospite površinu brašnom i pripremite oklagiju. Ja sam u nedostatku iste (koleginica je gađala konobara pa slučajno polomila) uzeo bocu finog vina! Taman ću ga pod rukama zagrejati na odgovarajuću temperaturu i uživati u čaši dok se peče hleb.


Razvaljajte testo lagano u oblik pravougaonika (slobodno lepše nego ja), pa ga zatim urolajte.


E sad, kome je veličina bitna neka ga urola kao kobasicu po dužoj, a ko nije iskompleksiran može i po kraćoj strani!


Zarežite vekne dijagonalno na svakih recimo 5cm, prekrijte krpom i ostavite još 20-ak minuta. Upalite pećnicu na 200°C, i na dno stavite prazan pleh da se greje.


Posle 20 minuta može u pećnicu. Testo je još malo naraslo, ubacite ga, a u prazan pleh koji ste grejali sipajte čašu vruće vode. Voda će stvoriti paru, pa će korica biti fino hrskava, ali ne pretvrda.


I već nakon 25 minuta (može i manje zavisi od pećnice) gotovo je. Ima za sve i veliki i mali, pa ko kako voli!


Da vidimo, radio sam 4 mere, dakle ukupno 2kg brašna. Znači gospođi je ostalo još 298 kg brašna! Ma neka otvori pekaru, potrošiće sigurno… Ja ne smem više da mesim, doći će mi Jagodinka glave… Adio, prijatno i dobar tek!


You may also like...

Leave a Reply